Карамзин

Slika Karamazina
В. А. Тропињин. Карамзинов портрет, 1818.

Николај Михајлович Карамзин (1766–1826) био је руски историчар, реформатор руског језика, књижевник, издавач. Његове књиге биле су у Русији необично популарне, нарочито Писма руског путника (1791) и приповест Сирота Лиза (1792). link 2/02
На врхунцу популарности Карамзин је занемарио лепу књижевност и преостали део живота посветио раду на вишетомној Историји државе Руске (1816–1824), свом главном делу и појави изузетно значајној у руској историографији и књижевности уопште. Првих осам књига светло дана угледало је почетком фебруара 1818. године, а већ 27. фебруара Карамзин пише пријатељима: „Испоручио сам последњи примерак… За 25 дана продато је 3000 примерака.“ Тираж и брзина продаје били су незапамћени у Русији тога времена.
„Сви, чак и жене из високог друштва, навалили су на читање историје своје отаџбине, коју дотле нису знали. Она је била за њих откриће. Карамзин је, чинило се, пронашао древну Русију као Колумбо Америку. Неко време само се о томе говорило“ – сећао се А. С. Пушкин. После изласка првих осам књига, 1821.
појавила се девета, 1824. десета и једанаеста, а дванаеста је изишла постхумно. Пушкин је Карамзинову Историју назвао „подвигом честитог човека“.